четверг, 28 июля 2011 г.

«Мобилизация»




Евгения Белорусец

При участии Катерины Мищенко, Дмитрия Рахлинского (монтаж), Александра Черкасского (оператор), Анны Бойко

Прохожие и случайные зрители всегда с нескрываемым удивлением провожали взглядами как правило немногочисленные акции протеста, в которых мне приходилось участвовать. В какой-то момент я поняла, что тема, цели акции значения не имеют, – идет ли речь об образовании, о трудовом кодексе или грубых нарушениях прав человека. Акция всякий раз изумляет своей пестротой и разнородностью, свидетельствующей об отсутствии привычной организующей силы, вертикали власти, упорядоченности, свойственной даже уличным мероприятиям, где всегда присутствует казенная символика, придающая демонстрации или шествию определенную гомогенность. Разнохарактерность плакатов, их неоднородность, способна даже многочисленную акцию протеста превратить в коллективное выступление обособленных индивидуальностей, теряющих в глазах зрителей защитную тень, отбрасываемую общим флагом или символом.

Правда, не исключено, что за исполненными удивления взглядами скрыто усмиренное желание присоединится к протестующим и разочарование в собственных силах, недоверие по отношению к любым голосам, говорящим о политическом и социальном, включая и свой голос.
---
Отдыхающим в выходные дни в центре Киева было предложено поучаствовать в минутной импровизированной акции протеста, фиксируемой фото и видеокамерами. Акция происходила перед судебными заседаниями, решающими судьбы двух незаконно лишенных свободы общественных активистов и художников Дмитрия Солопова и Александра Володарского.

Участникам предлагалось высказаться в защиту двух активистов, против дискриминации беженцев, нарушений прав заключенных, против криминализации политического активизма и лишения свободы за мелкие преступления. На выбор предоставлялось несколько баннеров, также можно было стать спиной к камере и закрыть лицо. Для большинства участников эта акция была первой в их жизни. Многие от участия отказались, некоторые из согласившихся решились выступить, но лишь при условии, что их лица будут спрятаны за плакатами. Возможно, именно на сжимаемый в руках плакат можно при случае положиться, как на форпост, отгораживающий от опасностей политической жизни.






воскресенье, 22 мая 2011 г.

Intrusion into Room 101 // «Прорыв в комнату 101»

Из судебного эксперимента:
«Прорыв в комнату 101»



Документальное видео, снятое в Приёмной Президента Украины

Когда речь заходит о суде не редко подразумевается, что противостояние
сторон может быть как-либо неожиданно разрешено. Что волей-неволей
порочный круг обезумевшего коррупционного правосудия может быть
разорван из-за вмешательству какой-то власти, некоей нейтральной стороны,
которая благодаря своему высшему положению может и должна узнать, на
чьей стороне правота. Словно у стремления к справедливости есть некий
непредвзятый адресат, способный превратиться в силу, ставящую истинных
нарушителей на место.

Комната 101 – комната самых изощренных пыток Министерства Любви
из романа Оруэлла – по совпадению Приёмная Президента Украины,
куда 11.04.2010 общественный активист Александр Володарский пришел
отправлять Президенту Украины открытое письмо, где говорилось о том,
что процесс против него проходит с многочисленными нарушениями. Тогда
он ещё гулял на свободе. Сегодня Володарский – осужденный Ирпенского
исправительного центра №132.

Александр Володарский – активист и журналист, провел в 2009 году
перформативную акцию против Украинской Национальной «Национальной
экспертной комиссии по защите морали», которую Александр обвинял
в цензуре и попытках ограничения свободы слова. После окончания
акции Володарский был арестован, 9 сентября 2010 года ему вынесли
обвинительный приговор: год ограничения свободы. Апелляционный суд
оставил приговор в силе.


(From the Court experiment) Intrusion into Room 101



Documentary video footage shot in the office of the President of Ukraine

When it comes to court proceedings, it is often implied that the face-off between the parties in the dispute could somehow suddenly be resolved. The reasoning behind this is that the vicious circle of the corrupt system of justice could be broken willy-nilly due to an intervention of some unbiased party with higher standing who is both in the position and ought to find out who is in the right. As if the pursuit of justice was addressed to some impartial force which will put the real perpetrators in their place.

‘Room 101’ is an especially cruel torture chamber in the ‘Ministry of Love’ from the novel 1984 by George Orwell. Coincidentally, 101 is the number of the office of the President of Ukraine, the place where civic activist Oleksandr Volodarsky went to on April 11, 2010 to give the Ukrainian president an open letter stating that the court proceedings against him were rife with infringements. This was when the activist was still free. At the present time Volodarsky is a convict of the corrective institution No. 132 in the Ukrainian town of Irpen.

Oleksandr Volodarsky, activist and journalist, in 2009, did a performance protesting against the Ukrainian National Expert Commission for the Defence of Public Morality, accusing it of censorship and attempts to restrict freedom of speech. Volodarsky was arrested after his performance and on September 9, 2010 convicted and sentenced to a year's restriction of liberty. The decision was upheld by the Court of Appeal.

понедельник, 28 марта 2011 г.

Повседневность как событие / Комментарии к фотопроекту «Гоголевская 32» (I)


Положение человека, который беспомощен, не способен действовать, в рассматриваемом случае не способен писать, - поскольку обязан писать. Действие человека, который, будучи беспомощным, неспособным действовать, - действует (…).
С.Бэккет. Три диалога с Жоржем Дютюи







Распахнутая дверь открывает взгляду скудость быта жителей дома: трещины в сырых стенах, проваливающийся пол, с потолка падает штукатурка, обнажая перекрытия, холодные коммунальные кухни, призванные служить и ванной комнатой, отсутствие элементарных удобств и т.п. Жизнь в подобной квартире максимально откровенна, не редко каждая  комната наделена особым свойственным только ей приторным запахом, претендующим на роль биографа и хронолога жизни её обитателей. Нарастающий беспорядок, хаос норовит проникнуть через все щели угрозой наводнения мелочей, окончательного разрушения, обрывками записок, оставленных много лет назад перед уходом на работу, выстроенных в причудливые ряды посудных крышек, лекарств, игрушек. Легко может показаться, что человек, говорящий из этих помещений, не моложе самого дома, не чище, не проще его. Будто жилец сам воплощает свой интерьер, его неудобство, душное нагромождение вещей и мебели, или, наоборот,  его карантинную скудость. Во всех интервью, взятых в квартирах этого дома, обитателей окружает ареал разрушения как портретная рама, как навязчивый посредник между говорящим и слушающим. Обстановка становится и предметом для разговора, ландшафтом, вмещающим отношения между людьми, самоидентификацию, «плавающие означающие» прошлого и неопределённое будущее.






Серия фотографий «Гоголевская, 32» возникала в течение трех лет с длительными перерывами в соавторстве с жителями аварийного дома, расположенного в центре Киева. Годы встреч и съемок определили несколько голосов, индивидуальных почерков, заявляющих о себе с помощью порой нерезких черно-белых изображений.

Большинство голосов принадлежит женщинам, обитательницам дома. Проживающие в доме мужчины скорее избегали встречи со мной и лишь эпизодически участвовали в фотопроекте. Те из них, с кем мне довелось общаться, склонны были видеть в разрушающемся пространстве дома наполненное опасностями поле конфликта и гонки на выживание, и прилагая последние силы стремились покинуть аварийный дом, - это в течение трех лет удалось сделать обоим молодым героям серии фотографий, однако ни одной героине.

Однако от жителей дома я знаю, что некоторые женщины выехали из него вскоре после того, как он стал аварийным, то есть, более двадцати лет назад. Для оставшихся переезд не столь важен, или же стал практически невыполнимой задачей из-за пожилого возраста, отсутствия средств, или в виду первостепенности совершенно других более насущных задач, как, например, воспитание детей или образование.



Эта фотография снята в 2008 году. Андрей, к этому моменту уже выехавший из дома на Гоголевской, жил в коммунальной квартире, разделяя две комнаты с тяжело больной мамой.
Фото и видеокамеры он по его словам не любил настолько, что один взгляд в объектив вызывал у него приступы злости и ненависти. Тем не менее, он сам захотел сфотографироваться:
«Как мне стать? Я вообще не могу стоять. Я даже не могу спокойно смотреть на вас. Фотография вызывает у меня боль, начинает болеть голова. У меня нет даже детских фотографий, альбом пуст. Нет ничего, что напоминало бы ни об одном годе жизни. Ни одной детской фотографии. Я и сам не фотографирую, даже когда нужно, стараюсь этого избежать. У меня болит рука и сама тянется к ножу, когда я вижу телевидение, их камеры. Если приходят журналисты – я убегаю из дому. Мне страшно представить себе, что получится из того, что они снимут. (…) Я буду курить, глядя на воду, на этот подъезд. Вы должны стоять так, чтобы я вас не видел, чтобы не мог ничего сделать. На фотографии может появиться силуэт курящего человека. То, что это я, буду знать только я. И вскоре забуду об этом»


 Мама Андрея, Светлана, уже несколько лет из-за болезни не выходит из своей комнаты. И Андрей и Светлана будто заставили себя участвовать в фотопроекте, они общались со мной вопреки ненависти к фотографии, усталости, слабости, боли. Когда я пыталась взять у Андрея и его мамы интервью, предмет беседы всегда ускользал. Со временем мне начало казаться, что участие в фотопроекте стало для них шахматным ходом, уводящим в сторону от непосредственного взгляда на бесконечные сложности своей повседневной жизни. Оба они заняли загадочную метапозицию наблюдателей, избавляющую от хирургической боли непосредственного взгляда на свою историю, который можно перевести в речь. Когда я работала над фотосерией, мне хотелось, чтобы фотографии, не выстраиваясь в некое мнение, оказались вытесненными из привилегированной позиции, из видимости референциального – в сферу бесполезности и беспомощности, превращая отдельные кадры в формулы связи между героями снимков, их рецепцией собственной повседневности, и неизвестным зрителем.













Повседневность как событие / Комментарии к фотопроекту «Гоголевская 32» (II)

Протест: непроявленное


В мае 2007 года жители дома по  улице Гоголевской 32-а в первый и последний раз вышли на акцию протеста. Акция состояла в «символическом захвате» собственного дома. С участием левых активистов часть наружных стен и разрушающиеся балконы были завешены лозунгами и плакатами. Я была приглашена на акцию и на ней познакомилась со всеми будущими участницами фотопроекта. Теперь, после трех лет общения с жителями, я начала понимать, почему эта акция была единственной и почему они, несмотря на столь непривычную и нежеланную для них форму отстаивания своих прав, все же решились её провести. «Захват собственного дома» происходил в расчете на власть и её реакцию, и также был бунтом против персонифицированной, порабощающей и подчиняющей связи с разрушенным бытом, с территориальной меткой социально-экономического изгнания. Метафора «захвата» могла бы отчасти возместить потери от постоянной безуспешной борьбы с  чиновниками, от презрительного взгляда соседей, сослуживцев, одноклассников. Заложенный в ней абсурд завоевания собственной обреченности заставил на короткое время отступить острое чувство вины и стыд:

«Мы называем это бараком. Живем в бараке, и уже десятки лет смотрим на трещины, как они становятся больше. Холод зимой пронизывающий. Ничего нет, друзей нет, гостей нет и не будет! И какие тут могут быть гости? Когда люди видят, как жить нужно и можно и одновременно смотрят на нас. Они понимают или не понимают, но они смеются или удивляются. Иногда перестают здороваться, когда узнают, где мы живем. А мы – мы к этому привыкли. Так может, мы это и заслужили? Потому что потолок не побелен, - значит, сами виноваты и не захотели жить, как нормальные люди. (…) Нет сил. Иногда хочется просто посмотреть на всё это со стороны, как гость, и понять, что теперь делать, но сил не хватает. Приходишь и падаешь от усталости. (…) Скорая помощь если к нам приезжает, то не всегда даже дойдет до квартиры. Некоторым уже в подъезде всё становится ясно»

Описывая свою вынужденно одинокую жизнь жительница дома Наталия словно воспроизводит чужие слова, демонизирующий дискурс, согласно которому вполне оправданным становится освобождение аварийного дома от общих норм социальных гарантий, даже от медицинской помощи. Положение жителей напоминает хрестоматийное описание геттоизации и городской маргинальности, данное американским социологом Лоиком Ваканом: «эти районы четко определяемы - и самими жителями, и внешними наблюдателями - как городские клоаки, полные лишений, безнравственности и насилия, где могут жить лишь отбросы общества»[1]. Кажущаяся простой и удобной готовность принять ситуацию такой, какой она выглядит в разрезе эфемерной навязанной социальной нормы, причиняет боль и вызывает желание освободиться от неё.

Захват собственного дома можно понимать, как приём остранения, который согласно Виктору Шкловскому выводит вещь из «автоматизма восприятия»: «не приближение значения к нашему пониманию, а создание особого восприятия предмета, создание видения его, а не узнавания»[2]. Подобное освобождение от действительности или попытка иначе её проинтерпретировать связана с серией    фотографий, снятых в одной из квартир.


Героини этого снимка – Ирина и Светлана, мать и дочь, занимающие несколько холодных комнат опустевшей за последние годы коммунальной квартиры. В их просторных комнатах у меня всегда возникало ощущение легкости, вторгающейся в полуразрушенные пространства дома. Гостей у них, как и у остальных жителей, практически не бывает, но не из-за подавляющего чувства стыда «за условия хуже, чем у зверей», по словам одной из жительниц, а из-за постоянной нехватки времени.

Большую часть жизни Ирина работала одновременно на трех работах. Сейчас Света заканчивает медицинский университет, но тоже уже занята на трех работах, отнимающих у неё все выходные. Однако даже такая занятость заставляет жить в постоянной экономии, -  работодатели на протяжении всех лет украинской независимости предлагали обеим женщинам минимальную из допустимых законодательством зарплат (в 2010-2011 гг. такая зарплата составляет 700 гривен в месяц), и весь месячный бюджет семьи обычно оказывается значительно ниже прожиточного минимума.

Для Ирины и Светланы фотография стала способом превращения обыденного, каждодневного в отдельный исключительный случай, позволяющий пережить свою личную историю как чужую. Достоверность, однократность фотографии стали поводом для того, чтобы избавится от общих представлений о своей ситуации, даже выйти за пределы собственного чувства реальности и вплести в ткань изображения другое понимание, выводящее за границы привычного опыта:
«Мне очень нравится эта комната, большая и просторная. Мы, наверное, привыкли тут жить и могли бы прожить всю оставшуюся жизнь, если бы не влажные стены. Этот дом старый, к нему привыкаешь и привязываешься, совсем не как к новым домам. Вы видите эту трещину. Я на неё смотрю годами, на этот рисунок на стене, я его и не замечаю и одновременно увидеть не могу. Я хочу его показать, но сама уже не вижу, и, возможно, не хочу видеть. Я хочу увидеть другое. Например, то, что вы видите (…)»  (Ирина)

















[1] Wacquant L. Urban Marginality in the Coming Millennium // UrbanStudies. 1999. Vol.36. № 10. P. 1639-1647.
[2] Шкловский. В. Искусство как прием // Шкловский В. Гамбургский счет. СтатьиВоспоминанияЭссе (1914—1933). М., 1990. С. 63.

Повседневность как событие / Комментарии к фотопроекту «Гоголевская 32» (III)


Соблюдение приличий

Несмотря на трудные условия жизни, на ухудшающееся с каждым годом состояние квартир и всего дома в целом, жители организовали акцию протеста лишь один раз, по инициативе левых активистов. Их повседневный глухой протест не облекается в резкие публичные формы. Он скорее ищет другие способы воплощения, некий микроуровень:

«А что эти акции, ваши фотографии? Разве это что-то может дать? Только лишний раз людям показать, как мы тут живем, чтобы они посмотрели? Нет! Этого мы делать не будем. Уже была акция, и что – только на работе все смеялись, говорили, не дай бог нам вот так, как вы, жить.  Тут говорить некому и не о чем. Мы с дочкой живем…, так пусть это хоть никто уже не видит».
Эти слова принадлежат женщине, с которой я чаще многих других жителей говорила по телефону, несколько раз она приглашала меня, желая поучаствовать в серии фотографий, но каждый раз в последний момент отказывалась. Также она всегда отказывалась от интервью, от общения с журналистами. Она действительно предпочитает молчать? Даже если её маленькая дочка нуждается в совершенно других жизненных условиях? Скорее, как и многие другие жильцы подобных домов, она хотела бы проявить свой опыт, свою ситуацию в такой форме, чтобы при этом возникло нечто «приличное», найти средства, способные в обход реальности - контрабандой доставить чистое и четкое высказывание. Некое средство, позволяющее сказать о боли, без необходимости ещё глубже в неё вживаться. Однако, ничего подобного ей пока придумать не удалось.



Подъезд дома на Гоголевской долгое время не освещался. Возле входа у стены несколько лет лежали полусгнившие деревянные двери. Удивительно, что один единственный дом может обладать дурной репутацией, соизмеримой с неблагополучным районом. Несколько раз соседи-доброжелатели уговаривали меня быть осторожной и не заходить в подъезд, куда они «детей не пускают». Они признавались мне, что отнеслись ко мне с подозрением, когда увидели, как я выхожу после съемки из аварийного дома. Возможно, обостренное внимание к благополучию, далеко не безобидная уверенность в том, что несчастье бедности постигает заслуженно и граничащее с мистицизмом желание держаться от «подобных проблем» на как можно большем расстоянии – следствия идеологического поворота последних десятилетий.

Одна из жительниц Гоголевской 32-А рассказывала, что под конец советской эпохи дом был уже не в идеальном состоянии, однако, подавляющего чувства стыда не было. Не казалось, что прогнившая дверь и темный сырой подъезд становятся полноценной характеристикой обитателей дома, признаком, позволяющим составить мнение о тех, кто после рабочего дня идет именно в этот дом, а не в какой-либо другой. Сейчас страх и презрение к себе стали постоянными спутниками этой женщины, иногда, когда она возвращается с работы вместе с коллегами, она заходит в чужие подъезды, чтобы никто больше не узнал, где она живет, чтобы «почувствовать расстояние между нормальной и моей жизнью». 

Жители дома на Гоголевской получили комнаты в коммунальных квартирах в советское время, когда комнаты распределялись бесплатно, в соответствии с государственными нормативами жилой площади и без возможности выбора. В 1988 году дом на Гоголевской 32-А был признан аварийным, что позже сделало невозможной приватизацию комнат. Жители подобных домов живут в государственных квартирах, не имея права продать или разменять их. Согласно статистике, в Киеве на сегодняшний день более ста таких домов. Многие из них уже отсутствуют на городских картах, официально они как бы не существуют и могут быть в любой момент снесены или же отключены от средств коммуникации без какого-либо согласования с жителями. 

Der Alltag als Ereignis Zum Photoprojekt Gogolevska 32 (I)

Die Lage eines Menschen, der hilflos ist, der unfähig ist zu handeln, im vorliegenden Fall unfähig ist zu schreiben, insofern er zu schreiben verpflichtet ist. Die Handlung eines Menschen, der, hilflos und handlungsunfähig, handelt.
Samuel Beckett und Georges Duthuit, Drei Dialoge

Durch die offene Tür sieht man die Kargheit der Lebensweise der Hausbewohner. Risse ziehen sich durch die nackten Wände, der Boden ist uneben, vom Plafond fällt der Stuck und legt die Etagendecke frei, kalte Gemeinschaftsküchen dienen nebenbei als Badezimmer, die elementarsten Annehmlichkeiten fehlen. Das Leben in einer solchen Wohnung ist von äußerster Offenheit, und nicht selten verfügt jedes Zimmer über einen nur ihm eigenen süßlichen Geruch, der die Lebensgeschichte seines Bewohners erzählt. Eine wachsende Unordnung, das Chaos droht durch alle Ritzen ins Haus zu dringen und es mit Krimskrams zu überschwemmen, es mit Papierfetzen, die vor Jahren jemand liegenlassen hat, bevor er in die Arbeit ging, mit wunderlich in Reih und Glied hängenden Deckeln von Kopftöpfen, mit Medikamenten und mit Spielsachen endgültig niederzureißen. Es hat leicht den Anschein, daß ein Mensch in diesen Räumen nicht jünger, nicht sauberer, nicht einfacher als das Haus selbst sei, als ob der Wohnende seine eigene Einrichtung verkörpere, seine Unannehmlichkeit, das stickige Durcheinander von Gebrauchsgegenständen oder aber seine sterile Kargheit. Bei allen Interviews, die in diesem Haus gemacht wurden, umgibt die Bewohner ein Areal der Zerstörung wie ein Bilderrahmen, wie ein aufdringlicher Vermittler zwischen dem Redenden und dem Zuhörenden. Die Zustände werden auch zum Gesprächsthema, zu einer Landschaft, die alle Beziehungen zwischen den Leuten umfaßt, ihr Selbstbild, die „schwimmenden Signifikanten“ des Vergangenen und die unbestimmte Zukunft.
Die Photoserie „Gogolevska 32“ entstand, von längeren Pausen unterbrochen, über einen Zeitraum von drei Jahren in Zusammenarbeit mit den Bewohnern des im Zentrum von Kiev befindlichen havarierten Hauses. Mit Hilfe teilweise unscharfer Schwarzweißdarstellungen nahmen mit der Zeit und nach vielen Treffen und Aufnahmen einige Stimmen, einige individuelle Handschriften Gestalt an und begannen, von sich Zeugnis abzulegen.
Die Mehrheit der Stimmen gehört im Haus wohnenden Frauen. Die männlichen Bewohner des Hauses mieden die Treffen mit mir und nahmen nur gelegentlich am Photoprojekt teil. Jene von ihnen, mit denen ich zu sprechen Gelegenheit hatte, neigten dazu, den der Zerstörung anheimgegebenen Raum des Hauses als ein Konfliktfeld voller Gefahren und eine Zone des Überlebenskampfes zu sehen und versuchten unter Aufbietung ihrer letzten Kräfte das havarierte Haus zu verlassen - was im Lauf der drei Jahre auch beiden jungen Helden der Photoserie gelang, jedoch keiner einzigen Heldin.
Allerdings weiß ich von den Hausbewohnern, daß einige Frauen auszogen, nachdem das Haus für havariert erklärt wurde, das heißt vor mehr als zehn Jahren. Für die übrigen war ein Umzug nicht so wichtig, oder er wurde aufgrund ihres fortgeschrittenen Alters oder unzureichender Mittel praktisch unmöglich, oder elementarere Aufgaben wie die Kindererziehung oder die Ausbildung hatten Vorrang.

Diese Photographie wurde 2008 aufgenommen. Andrij, der zu diesem Zeitpunkt schon aus dem Haus in der Gogolevska ausgezogen war, teilte sich in einer Gemeinschaftswohnung zwei Zimmer mit seiner schwerkranken Mutter.
Photo- und Videokameras haßte er nach eigenen Worten so sehr, daß ein einziger Blick ins Objektiv bei ihm Wutanfälle auslöste. Nichtsdestoweniger wollte er photographiert werden:
„Wie soll ich mich hinstellen? Ich kann überhaupt nicht stehen. Ich kann Sie nicht einmal ruhig ansehen. Das Photographieren schmerzt mich, der Kopf beginnt weh zu tun. Ich habe nicht einmal Kindheitsphotos, nur ein leeres Album. Nichts, was auch nur an ein einziges Lebensjahr erinnerte. Kein einziges Kindheitsphoto. Ich photographiere auch selbst nicht und vermeide es sogar dann, wenn ich eigentlich sollte. Die Hand tut mir weh und greift von selbst nach dem Messer, wenn ich Fernsehleute sehe, ihre Kameras. Wenn Journalisten kommen, fliehe ich aus dem Haus. Ich finde es schrecklich, mir vorzustellen, was aus dem wird, was sie aufnehmen. (...) Ich werde eine rauchen und auf das Wasser schauen, in dieses Stiegenhaus hinunter. Sie müssen so stehen, daß ich Sie nicht sehe, daß ich nichts machen kann. Auf dem Photo wird die Silhouette eines rauchenden Menschen zu sehen sein. Daß dieser Mensch ich bin, werde nur ich wissen. Und ich werde es bald vergessen.“

Andrijs Mutter, Svetlana, verläßt ihre Wohnung krankheitsbedingt seit einigen Jahren nicht mehr. Sowohl Andrij als auch Svetlana zwangen sich gleichsam, am Photoprojekt teilzunehmen, sie sprachen mit mir trotz ihres Hasses auf die Photographie, ihrer Müdigkeit, ihrer Schwäche, ihres Schmerzes. Wenn ich Andrij und seine Mutter interviewen wollte, entglitt das Gesprächsthema immer. Mit der Zeit schien mir, daß die Teilnahme am Photoprojekt für sie ein Schachzug war, mit dem sie den unmittelbaren Blick auf die endlosen Schwierigkeiten ihres Alltagslebens vermieden. Beide nahmen sie eine seltsame Metaposition von Betrachtern ein, die sie vor dem chirurgischen Schmerz des unmittelbaren Blickes auf die eigene, in Worte zu fassende Geschichte bewahrte. Als ich an der Serie arbeitete, wollte ich, daß die Photographien nicht irgendeine Meinung ergäben, sondern daß sie aus der privilegierten Position, aus dem Anschein des Referentiellen, verdrängt würden in die Sphäre der Vergeblichkeit und der Hilflosigkeit. Die einzelnen Bilder sollten zu Formeln der Verbindung zwischen den Helden der Aufnahmen, ihrer eigenen Wahrnehmung ihres Alltagslebens und dem unbekannten Betrachter werden.

Der Alltag als Ereignis: Zum Photoprojekt Gogolevska 32 (II)

Protest. Unentwickeltes

Im Mai 2007 führten die Bewohner des Hauses in der Gogolevska 32a zum ersten und letzten Mal eine Protestaktion durch. Diese bestand in einer „symbolischen Besetzung“ des eigenen Hauses. Unter Teilnahme linker Aktivisten wurden Teile der Außenmauern und die ruinösen Balkone mit Spruchbändern und Plakaten verhangen. Ich wurde zur Aktion eingeladen und lernte in ihrem Verlauf alle künftigen Teilnehmer des Photoprojektes kennen. Jetzt, nach drei Jahren des Gespräches mit den Bewohnern, habe ich zu verstehen begonnen, warum diese Aktion die einzige blieb und warum die Hausparteien ungeachtet der für sie so ungewohnten und ungewollten Form der Verteidigung ihrer Rechte sich dennoch entschlossen, sie durchzuführen. Die „Besetzung des eigenen Hauses“ zielte auf die staatlichen Stellen und ihre Reaktion ab und war zudem ein Aufstand gegen die personalisierte, knechtende und unterordnende Verbindung mit den kaputten Lebensumständen, mit der territorialen Kennzeichnung des sozioökonomischen Verstoßenseins. Die Metapher der „Besetzung“ war geeignet, einen Teil der Verluste aus dem ständigen erfolglosen Kampf mit den Beamten und den verächtlichen Blicken der Nachbarn, Arbeitskollegen und Mitschülern zu ersetzen. Die durch sie ausgedrückte Absurdität der Eroberung der eigenen Hoffnungslosigkeit zwang die Scham und die Schuldgefühle der Bewohner, in den Hintergrund zu treten:
„Wir nennen das eine Baracke. Wir leben in einer Baracke und schauen schon zehn Jahre den Rissen zu, wie sie größer werden. Im Winter kommt die Kälte herein. Wir haben nichts, keine Freunde, keine Gäste, und wir werden auch keine Gäste haben! Welche Gäste kann man denn hier haben? Wenn die Leute doch sehen, wie man leben muß und kann und wenn sie dann uns sehen. Sie verstehen oder sie verstehen nicht, aber sie lachen oder sie wundern sich. Manchmal hören sie auf, uns zu grüßen, wenn sie erfahren, wo wir wohnen. Und wir, wir haben uns daran gewöhnt. Vielleicht haben wir das also auch verdient? Denn der Plafond ist nicht geweißt, folglich sind wir selbst schuld und wollten nicht leben wie normale Menschen. (...) Wir haben keine Kraft. Manchmal möchte man sich das Ganze als Außenstehender ansehen, als Gast, und verstehen, was jetzt zu tun ist, doch es fehlt die Kraft. Man kommt her und fällt hin vor Müdigkeit. (...) Wenn die Rettung zu uns kommt, dann geht sie nicht immer bis zur Wohnung. Manchen wird schon im Stiegenhaus alles klar.“
In ihrer Beschreibung ihres erzwungen einsamen Lebens gibt Natalija gleichsam fremde Worte wieder, bedient sich eines dämonisierenden Diskurses, demgemäß die Außerkraftsetzung der allgemein gültigen sozialen Normen und Garantien, sogar der medizinischen Hilfe, für das havarierte Haus als völlig gerechtfertigt erscheint. Die Lage der Bewohner erinnert an die paradigmatische Beschreibung der Ghettoisierung und urbanen Marginalisierung, die der in den USA tätige Soziologe Loïc Wacquant gibt: „Diese Bezirke sind genau abgegrenzt - sowohl durch die Bewohner selbst als auch durch die äußeren Betrachter - als städtische Kloaken voller Entbehrung, Unsittlichkeit und Gewalt, in denen nur der Abschaum der Gesellschaft leben kann.“[1] Die einfach und bequem erscheinende Bereitschaft, die Situation so zu nehmen, wie sie vom Standpunkt der ephemeren aufgezwungenen sozialen Norm aussieht, ist schmerzhaft und ruft den Wunsch hervor, sich von ihr zu befreien.
Die Besetzung des eigenen Hauses kann man als eine Art Entfremdungseffekt verstehen, der nach Viktor Schklovskij eine Sache aus dem „Automatismus der Wahrnehmung“ hinausführt: „nicht die Annäherung der Bedeutung an unser Verständnis, sondern die Schaffung einer besonderen Wahrnehmung des Gegenstandes, die Schaffung einer Sicht auf ihn, nicht seiner Erkenntnis.“[2] Mit einer solchen Befreiung von der Wirklichkeit, beziehungsweise mit dem Versuch, sie anders zu interpretieren, hat die in einer der Wohnungen aufgenommene Photoserie zu tun.
Die Heldinnen dieser Aufnahme sind Irina und Svetlana, Mutter und Tochter. Sie bewohnen einige kalte Zimmer in einer Gemeinschaftswohnung, die in den letzten Jahren immer leerer geworden ist. In diesen geräumigen Zimmern erfaßte mich immer ein Gefühl der Leichtigkeit, die in das halbzerstörte Haus drang. Gäste haben sie, wie auch die übrigen Bewohner, praktisch nie, jedoch nicht aus einem bedrückenden Schamgefühl „für Zustände, schlimmer als bei den Tieren“, wie eine der Bewohnerinnen es ausdrückte, sondern aufgrund permanenten Zeitmangels.
Einen Großteil ihres Lebens arbeitete Irina an drei Arbeitsstellen gleichzeitig. Jetzt ist Sveta dabei, ihr Medizinstudium zu beenden, doch auch sie ist an drei Arbeitsstellen gleichzeitig beschäftigt und hat nie einen freien Tag. Jedoch ist sie trotz dieser Geschäftigkeit zu einem Leben in ständiger Sparsamkeit gezwungen - die Arbeitgeber boten in der gesamten Zeit seit der Unabhängigkeit der Ukraine beiden Frauen nur den Mindestlohn (in den Jahren 2010 und 2011 betrug er 700 Hryvnja), und das Monatsbudget der Familie liegt für gewöhnlich deutlich unter dem Existenzminimum.



Für Irina und Svetlana wurde die Photographie zu einem Mittel, das Gewohnte, Alltägliche in einen individuellen Sonderfall zu verwandeln und ihre persönliche Geschichte als eine fremde zu erleben. Die Glaubwürdigkeit und die Einmaligkeit der Photographie brachten sie dazu, sich von den üblichen Vorstellungen über ihre Situation zu befreien, sogar die Grenzen des eigenen Wirklichkeitssinnes zu überschreiten und in die Textur der Darstellung ein anderes Verständnis hineinzuflechten, das die gewohnte Erfahrung transzendiert:
„Mir gefällt dieses Zimmer sehr, es ist groß und geräumig. Wir sind es wahrscheinlich gewöhnt, hier zu leben und könnten unser ganzes restliches Leben hier verbringen, wenn die feuchten Wände nicht wären. Dieses Haus ist alt, man gewöhnt sich an es und gewinnt es lieb, ganz anders als ein neues Haus. Sie sehen diesen Riß. Ihn, diese Zeichnung an der Wand, schaue ich seit Jahren an. Ich bemerke ihn nicht und kann ihn zugleich nicht übersehen. Ich will ihn herzeigen, sehe ihn aber selbst nicht und will ihn womöglich nicht sehen. Ich will etwas anderes sehen. Zum Beispiel das, was Sie sehen (...) .“ (Irina)


[1] Wacquant L. Urban Marginality in the Coming Millennium // UrbanStudies. 1999. Vol.36. № 10. P. 1639-1647.
[2] Schklowski Viktor. Die  Kunst als Verfahren. in: Jurij Strieder (Hg.): Russischer. Formalismus. Texte zur allgemeinen Literaturtheorie und Theorie der Prosa, München, 1974